INKLUZIJA, ŠTA JE TO?

DetailsCreated on Tuesday, 10 May 2011 12:04Last Updated on Thursday, 26 December 2013 13:13Written by Radmila PetkovicHits: 38186

Inkluzija podrazumeva pravo sve dece na obrazovanje, počev od predškolskog uzrasta, do visokog obrazovanja. Ona obuhvata:

  • Decu sa smetnjama u razvoju
  • Decu sa invaliditetom
  • Decu iz marginalizovanih grupa
  • Darovitu decu

To bi značilo da sve gore navedene grupacije treba da se nađu u redovnom obrazovnom sistemu.To takođe znači da bi svako dete, shodno svojim mogućnostima napredovalo i usvajalo gradivo, što bi podrazumevalo da se svakom detetu prilagođavaju sadržaji i brzina usvajanja istih. Različitost bi značila da đaci jednog istog odeljenja uče različite sadržaje u okviru gradiva, a na kraju bi ocene bile iste. Kako to? Mnogi se sada pitaju… Evo objašnjenja. Škola bi bila po meri i mogućnostima deteta, a ne kao do sada-dete po merama škole i društva. Šta to znači? To bi značilo da učenik usvaja gradivo svojim ritmom, onoliko koliko može, bez deprimiranja, suza i osećaja da je manje sposoban od drugih vršnjaka. Pri ocenjivanju bi dobijao petice za mnogo manje usvojenog gradiva od npr.darovitog đaka, jer bi tu ocenu pokrivala konstatacija da je to dete sa smetnjama u razvoju, ili invaliditetom, ili dete iz marginalizovane grupe koje ne razume dovoljno jezik na kome učitelj predaje, pa je to njegov maksimum…

Priznaćete, nije ovo jednostavna ideja. Kako objasniti roditeljima čija svest o ovoj ideji nije dovoljno produbljena zašto je đak iz odeljenja koji ne ume da piše pisana slova ocenjen najvišom ocenom, ako njegovo dete i piše i čita pisana slova. Ili, zašto učenik koji ume da računa do deset ima peticu iz matematike, kao deca koja već izrađuju tekst zadatke sa računom do sto…

Psiholozi i drugi stručnjaci tvrde da će gore navedenim grupama dece biti produktivnije napredovanje u grupi vršnjaka, a i da će se preostali đaci od malih nogu navikavati da tolerišu različitost, pomažu drugima u radu i učenju, da će nastava biti očiglednija, jer dok učitelj objašnjava detetu sa smetnjama u razvoju pojednostavljeno, sva ostala deca će mnogo brže shvatati sadržaje.

A kako bi se sprovela ta humana ideja? E to nije baš jednostavna stvar. Najpre nalazimo na poteškoće u edukaciji prosvetnih radnika. Teškoće se ogledaju u tome što tokom studija na učiteljskom fakultetu nema dovoljno predmeta koji obučavaju profesore da adekvatno rade sa gore navedenim grupama dece.Tačnije, učitelji su jako dobri metodičari, ali su nedovoljno edukovani za rad sa decom sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, što će potvrditi defektolozi. Da bi se to ispravilo, potrebni su brojni seminari, obuke, vežbe, kako bi nastava bila efikasnija, jer će se sada u učionicama naći deca sa različitim mogućnostima. Naravno, neko će reći da je i do sada bilo takve dece u obrazovnom sistemu. Tačno. Radim u prosveti 20 godina i mogu da potvrdim da su SVA DECA RAZLIČITA , ALI DO SADA NISMO IMALI PRILAGODJENE PROGRAME I DAVANJE ISTIH OCEAN ZA RAZLIČIT KVALITET ZNANJA. Inkluzija tvrdi da će jedino na taj način sva deca dati maksimum i biti  korisni članovi društva, više nego sada. Ta deca su sada zapravo u velikom broju negde u svojim domovima sama, tužna, odbačena i nesrećna, jer društvo nije  davalo dovoljno od sebe da ih uključi u redovan obrazovni sistem. Većina roditelja dece sa smetnjama u razvoju je odustajala od obrazovanja dece, pa je veliki procenat ostao nepismen, a društvo nedovoljno produktivno.

Inkluzija kao ideja je ušla u Zakon o obrazovanju još 2009.god. medjutim, njen ulazak u  sve nivoe obrazovanja sporo teče. O uzrocima sam pričala. Dakle, to su:

  • Nedovoljna edukacija nastavnika
  • Neopremljene škole
  • Nepripremljeni roditelji za novine
  • Nerazvijena svest o pravu na različitost…

Da bi smo sproveli ovu humanu ideju potrebno je mnogo rada, truda. Potrebno je mnogo više od ideje! Najpre, celokupno društvo u kome živimo ne ulaže dovoljno da bi inkluzija ušla na velika vrata u naš sistem obrazovanja. Kada to kažem, mislim da školama treba napraviti prilaze kako bi deca sa invaliditetom mogla da dodju i da se nesmetano kreću po školskim prostorijama, a složićete se sa mnom nije to naivan poduhvat.potrebno je da se škole oreme savremenim nastavnim sredstvima, kako bi nastava bila očiglednija. Potrebno je uticati na svest ljudi da bi inkluzija bila široko prihvaćena. Potebno je da se celo društvo uključi u sprovodjenje ove ideje, a ne da se servira prosvetnim radnicima novina i da se prepuste sopstvenom umeću da je svako sprovede kako zna i ume. Potrebna je i nesebična saradnja sa defektolozima, koji žele da nam pomognu, ali su sputani, jer neko smatra da mi to možemo i sami…

Ipak mislim da svako treba da se zamisli kako može dati svoj doprinos da inkluzija ne ostane samo ideja jednog vremena, već da se čvrsto ugradi u naš obrazovni sistem.